Simpozijum povodom 60 godina azerbejdžanskog pisca Čingiza Abdulajeva

2020-04-06T17:05:56+00:00

26.10.2019 – U centru za Azerbejdžanski jezik i kulturu na Filološkom fakultetu Beogradskog Univerziteta održan je simpozijum posvećen 60-godišnjici azerbejdžanskog pisca Čingiza Abdulajeva. U okviru ove manifestacije održana je i promocija njegovog romana “Engleski bulevar” na srpskom jeziku. Govoreći o stvaralaštvu Č.Abdulajeva podvučeno je da takvi događaji doprinose daljem jačanju kulturnih veza Azerbejdžana i Srbije.

Simpozijum povodom 60 godina azerbejdžanskog pisca Čingiza Abdulajeva2020-04-06T17:05:56+00:00

„Koncert prijateljstva“ u Atrijumu Narodnog muzeja Beograda

2020-04-06T17:02:30+00:00

23.10.2019.g. u Atrijumu Narodnog muzeja Beograda održan je „Koncert prijateljstva“ u organizaciji Azerbejdžanskog kulturnog centra uz podršku Sekretarijata za kulturu grada Beograda. Projekat „Koncert prijateljstva“ promoviše prijateljstvo između srpskog i azerbejdžanskog naroda kroz muziku.

Publika imala priliku da čuje bogato muzičko nasleđe oba naroda, predstavljeno od strane vrhunskih izvođača iz obe zemlje. Nastupili su prvaci Beogradske opere Jasmina Trumbetaš Petrović (sopran), Janko Sinadinović (tenor), Zarifa Ali-zade (klavir), Marija Jelić (sopran), Mina Ristić (klavir), Elvin Ali-zade (tar). Koncert je prošao sa velikim uspehom.

„Koncert prijateljstva“ u Atrijumu Narodnog muzeja Beograda2020-04-06T17:02:30+00:00

Odobrena akreditacija Filološkom fakultetetu u Beogradu za azerbejdžanski i hebrejski jezik

2020-04-06T17:07:02+00:00

19.06.2019. Beograd. Delegacija profesora iz Azerbejdžana posetila je Univerzitet u Beogradu i Filološki fakultet tokom trodnevne posete Srbiji. Filološki fakultet dobio je akreditaciju za azerbejdžanski i hebrejski jezik, pa će se ovi jezici izučavati kao četvorosemestralni izborni predmeti, a moći će da ih slušaju i studenti drugih fakulteta, ne samo Filološkog.

Rektor Azerbejdžanskog univerziteta stranih jezika u Bakuu profesor Kamal Abdulajev, kao i profesori Afgan Abdulajev i Lala Madžidova, izabrani su za  gostujući  profesori Filološkog fakulteta.

Dogovoreno je da se formira desetočlana komisija – po pet profesora sa oba univerziteta, koja će raditi na zajedničkim istraživanjima, studijskim programima, zajedničkom vođenju doktorskih disertacija, pokretanju i izdavanju časopisa.

Filolozi podsećaju da su dela Milorada Pavića i Iva Andrića prevedena na azerbejdžanski jezik, a u planu su i prevodi drugih autora i udžbenika.

Održan je i naučni skup posvećen 650-godišnjici rođenja pesnika Imadedina Nasimia i predstavljena Nasimijeva knjiga poezije, pisca koji se smatra simbolim renesanse na Putu svile.

Dogovoreno je i istraživanje narodnih epova i mitova sa sličnim motivima, kao i uporedno istraživanje narodnih umotvorina nastalih u Srbiji i Azerbejdžanu.

Profesorki Ljiljani Marković i dekanu Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu uručena je medalja “Imadedin Nasimi” za doprinos jačanju prijateljstva i saradnje Srbije i Azerbejdžana.

Profesorke Ljiljana Marković i Aleksandra Vraneš izabrane su za gostujuće profesore Azerbejdžanskog univerziteta stranih jezika u Bakuu.

Odobrena akreditacija Filološkom fakultetetu u Beogradu za azerbejdžanski i hebrejski jezik2020-04-06T17:07:02+00:00

Obeležavanje 650.godišnjice rođenja velikog pesnika i mislioca Imadedina Nasimija

2020-04-06T14:40:59+00:00

18.06.2019.Beograd. Obeležavajući 650.godišnjicu rođenja  velikog pesnika i mislioca Imadedina Nasimija u  Kinoteci Srbije održana je  prezentacija zbirke pesama prevedenih na srpski jezik. Takođe prikazan  igrani film „Nasimi“ sa srpskim titlovima. Manifestacija je organizovana na inicijativu ambasade Azerbejdžana u Srbiji i uz podršku Azerbajdžanskog kulturnog centra u Beogradu.

Manifestaciji su prisustvovali članovi parlamentarne grupe prijateljstva srpskog parlamenta Azerbejdžana i Srbije, vladini zvaničnici, diplomatski korpus, predstavnici kuljturnih  i naučnih krugova srpske prestonice i azerbejdžanska dijaspora.

Pozdravnim govorom su nastupili ambasador Azerbejdžana u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini Eldar Hasanov, zamenik Milli Madžlisa Džavanšir Fejzijev i član Srpske kraljevske akademije, akademik Sokol Sokolović.

Obeležavanje 650.godišnjice rođenja velikog pesnika i mislioca Imadedina Nasimija2020-04-06T14:40:59+00:00

Koncert u čast srpsko-azerbejdžanskog prijateljstva

2020-04-06T17:07:49+00:00

10 maja 2018. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu održао se koncert posvećen srpsko-azerbejdžanskom prijateljstvu i 100-godišnjici Azerbejdžanske Demokratske Republike, u organizaciji Ambasade Republike Azerbejdžan u Srbiji, Narodnog pozorišta i Kulturnog centra Azerbejdžana u Beogradu. Na koncertu bila su predstavljena remek-dela azerbejdžanskih i srpskih kompozitora, kao i drugih kompozitora klasične muzike. Uz vrhunske muzičare iz Azerbejdžana – laureata međunarodnih takmičenja, dirigenta Državnog pozorišta opere i baleta Azerbejdžana Ajuba Gulijeva; narodnog umetnika, profesora, čuvenog izvođača na narodnom istrumentu tar (u pitanju je gudački instrument čija su izrada i umetnost sviranja karakteristični za azerbejdžansku muzičku tradiciju, ali i svetsku, jer je od 2012. godine deo Uneskove nematerijarne svetske baštine) Ramiza Gulijeva i primadone Državnog pozorišta opere i baleta Azerbejdžana Afag Abasove – nastupile su takođe i prvaci Beogradske opere, primadona Jasmina Trumbetaš Petrović i bariton Aleksandar Stamatović. Koncert za klavir i orkestar azerbejdžanskog kompozitora Fikreta Amirova premijerno u Beogradu izvela mlada umetnica Mina Ristić. Simfonijskim orkestrom Narodnog pozorišta dirigovao je Ajub Gulijev.

Koncert u čast srpsko-azerbejdžanskog prijateljstva2020-04-06T17:07:49+00:00

Izložba tepiha iz Azerbejdžana

2019-05-19T13:55:22+00:00

U Etnografskom muzeju otvorena je izložba “Trajne vrednosti Azerbejdžanskog muzeja tepiha”. Prvi takav muzej u svetu baštini više od deset hiljada tkačkih predmeta. U Beogradu su predstavljeni eksponati iz 19. i s početka 20. stoleća. Izloženi su i predmeti koje je dizajnirao osnavač muzeja tepiha u Bakuu Latif Karimov.Izložba Trajne vrednosti predstavlja odabrane eksponate iz Azerbejdžanskog muzeja tepiha, u čijim se fundusima nalazi više od deset hiljada inventarskih jedinica. Kao jedan od prvih muzeja u svetu specijalizovanih za prikupljanje, čuvanje i izlaganje tepiha i tkačkih proizvoda, Muzej tepiha ima izvrsnu kolekciju različitih vrsta proizvoda dekorativne i primenjene umetnosti, zahvaljujući čemu može jasno i rečito da prikaže materijalnu kulturu Azerbejdžana.Na izložbi se prikazuju tepisi i tkački proizvodi iz XIX i s početka XX veka izrađeni u glatkim i kosmatim tehnikama, kao i tepisi koje je dizajnirao izuzetan naučnik i umetnik, osnivač nauke o tkanju tepiha i osnivač Muzeja tepiha, Latif Karimov. Izloženi su i eksponati iz XIX veka – predmeti od metala, umetnički vez i tradicionalne nošnje. U tri vitrine otkriva se uloga tepiha u svakodnevnom životu različitih slojeva stanovništva, njegov značaj u duhovnom i estetskom smislu, gde je tepih, bez obzira na materijalno stanje porodice, bio dominanta koja formira enterijer, bilo da se radi o gradskoj ili seoskoj kući, ili pak o šatoru (alachig). Tepih je bio odraz duhovnih i religijsko-magijskih verovanja, koja su igrala presudnu ulogu u formiranju estetskog ukusa. Kompozicije tepiha su tokom vekova postajale sve savršenije. U ornamentu, koji je nastao kao rezultat viševekovne selekcije i razvoja, ogledaju se elementi drevne magije i folklora. Ljudi su verovali da simboli i sveti znaci prikazani na tepihu privlače blagostanje i sreću u kuću, štite od uroka i bolesti. Jedinstveno estetsko okruženje u kom su ljudi živeli odrazilo se na sve vrste primenjene umetnosti. Tu se mogu videti i fino ukrašeni predmeti od metala, raskošan vez izveden različitim tehnikama, kao i tradicionalna nošnja koja odražava ideju o idealnim proporcijama istočnjačkih žena.Kako ove godine Muzej slavi 50 godina postojanja, izložen je i mali kolaž fotografija koje prikazuju različite faze istorije muzeja, koji je tokom svih ovih godina živeo u različitim zgradama i izložbenim prostorima. Latif Karimov, kao osnivač muzeja, tkač tepiha i učitelj koji je okupio čitavu plejadu muzejskih radnika, istraživača i umetnika, ima glavnu ulogu u tom foto-kolažu.

Izložba tepiha iz Azerbejdžana2019-05-19T13:55:22+00:00

Okrugli sto o multikulturalizmu

2019-05-19T13:57:13+00:00

Kulturni centar Azerbejdžana u Srbiji uz podršku Ambasade Republike Azerbejdžan organizovao je u Institutu za međunarodnu politiku i privredu „Okrugli sto“ na temu “Multikulturalizam: iskustvo Azerbejdžana” i prezentaciju knjige na azerbejdžanskom i srpskom jeziku profesora Zarife Alizade i doktora filoloških nauka Lale Madžidove „Znamenite žene azerbejdžanskog/srpskog naroda“.U događaju su učestvovali ličnosti iz javnog, političkog, naučnog i kulturnog života Srbije, članovi Udruženja književnika Srbije, predstavnici diplomatskog kora, članovi Srpsko-azerbejdžanske privredne komore, Društva srpsko-azerbejdžanskog prijateljstva, studenti iz Azerbejdžana i Srbije. Direktor Kulturnog centra Azerbejdžana u Srbiji Zarifa Alizade, zahvalivši gostima na velikom interesovanju za događaj, podvukla je važnost ovakvih naučnih i kulturnih manifestacija radi međusobnog upoznavanja srpskog i azerbejdžanskog naroda i njihovog daljeg zbližavanja.Na okruglom stolu “Multkulturalizam: iskustvo Azerbejdžana” govornici su istakli da u svetlu porasta izazova za međunarodni mir i bezbednost, kao što su nacionalni, religiozni i drugi oblici ekstremizma, terorizam, separatizam, migracije i dr. pitanja promocije ideja i vrednosti tolerancije, multikulturalizma i međusobnog poštovanja dobijaju posebnu aktuelnost. U tom kontekstu, u svojstvu pozitivnog iskustva, oni su razmotrili viševekovni model multikulturalizma u Azerbejdžanu, zemlji koja se nalazi na raskrsnici različitih kultura.Izlagači su takođe obavestili prisutne o važnom doprinosu Azerbejdžana međunarodnim naporima za podsticanje multikulturalizma u svetu, o ukazu Predsednika Republike Azerbejdžan Ilhama Alijeva o proglašavanju 2016.godine Godinom multikulturalizma u Azerbejdžanu i o međunarodnim manifestacijama koja se u toj sferi održavaju u Bakuu. Posle okruglog stola održana je prezentacija knjige “Znamenite žene azerbejdžanskog / srpskog naroda”. Direktor Kulturnog centra Azerbejdžana u Srbiji, profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu Zarifa Alizade, spisateljica Jasmina Mihajlović, pesnikinja Milica Jeftimijević-Lilić,i profesor Feti Dautović u svojim izlaganjima istakli su značaj knjige za upoznavanje sa ženama koje su odigrale važnu ulogu javnom, političkom, naučnom i kulturnom životu Azerbejdžana i Srbije.

Okrugli sto o multikulturalizmu2019-05-19T13:57:13+00:00

Izložba pirotskih ćilima u glavnom gradu Azerbejdžana Bakuu

2019-07-02T10:19:17+00:00

Sinoć je u Muzeju tepiha Azerbejdžana, u Bakuu, u prisustvu predstavnika političkog, kulturnog i javnog života, diplomskog kora i stručne javnosti otvorena reprezentativna izložba Pirotskih ćilima: Igra šarenih niti iz kolekcije Etnografskog muzeja u Beogradu. Izložbu je otvorila zamenica ministra kulture i turizma Azerbejdžana Sevda Mamadova (na fotografiji br.3 u prilogu), a rečima zahvalnosti prisutne je pozdravila dr Mirjana Menković, direktorka Etnografskog muzeja u Beogradu (na fotografiji br.1 u prilogu) u prisustvu ambasadora Srbije u Azerbejdžanu Nebojše Rodića. Do 6. novembra 2016. posetioci izložbe će moći da vide 26 odabranih Pirotskih ćilima koji predstavljaju najviši domet tekstilnog stvaralaštva Srbije, i na kojima se može sagledati specifičan razvoj i transformacija pirotskog ćilimarstva kao dela širih društveno-ekonomskih i istorijskih promena srpskog društva. Autor izložbe je Marina Cvetković, muzejski savetnik u Etnografskom muzeju u Beogradu.

Izložba pirotskih ćilima u glavnom gradu Azerbejdžana Bakuu2019-07-02T10:19:17+00:00

Foto monografija „Baku“ predstavljena u Beogradu

2019-07-02T10:26:54+00:00

Foto monografija „Baku“ predstavljena je 14. juna u kafeu knjižare Delfi, u holu Studentskog kulturnog centra u Beogradu. Prisutnima su o njoj govorili autorka Nargiz Mamadova, književnica Milica Jeftimijević Lilić, i Zoran Rapaić, ispred izdavačke kuće Admiral buks, izdavača ove knjige. Gostima se prvi obratio Zoran Rapaić, koji je istakao da je izdavanje monografije „Baku“ za njegovu kuću bio neobičan poduhvat, budući da nije mnogo znao ni o Azerbejdžanu ni o njegovom glavnom gradu, a da je monografija urađena na ponos i kuće i autorke. Rapajić je takođe naveo da je ova promocija urađena više kao razgovor prijatelja, dok će zvanično predstavljanje biti priređeno u septembru ili oktobru, pred beogradski Sajam knjiga. Nagriz Mamadova, članica Azerbejdžanskog kulturnog centra u Beogradu je, pozdravljajući prisutne, istakla da već dve godine živi u Srbiji, koju je toliko zavolela da je ona postala njena druga otadžbina. Zatim je, govoreći o svojoj zemlji, navela da je Azarbejdžan država bogate tradicije, a da Baku, u kome je ona rođena, u srcu svakog Azerbejdžanca zauzima posebno mesto. Zato je na ovaj način želela da svoj rodni grad predstavi srpskoj publici, i prikaže njegove znamenitosti, i one iz prošlosti, i one moderne. Mamadova se takođe zahvalila Kulturnom centru Azerbejdžana i ambasadi te zemlje zbog pomoći pri radu na knjizi, koja je njeno drugo delo za vreme boravka u Srbiji, jer je prole godine u izdanju Azerbejdžanskog kulturnog centra , izdata knjiga Elnura Mamadova o azerbejdžanskoj kuhinji „Moja omiljena jela“, koju je Nargiz prevela na srpski. Na promociji je o svojim utiscima o Azerbejdžanu i Bakuu govorila i književnica Milica Jeftimijević Lilić, autorka pesme „Baku, opet ću ti doći“, koju je pročitala prisutnima. Ona je navela da ju je na pisanje ove pesme inspirisala poema Sergeja Jesenjina, koju je on ispevao na rastanku sa ovim gradom. Posle pozdravih govora, gostima je prikazana i video-prezentacija sa najznačajnijim fotografijama iz monografije „Baku“, uz izvođenje pesama Rašida Bejbutova o ovom gradu, a zatim je umetnica Ivana Munđa otpevala azerbejdžansku narodnu pesmu „Sari Gelin“.

Foto monografija „Baku“ predstavljena u Beogradu2019-07-02T10:26:54+00:00

Održan IV kongres Azerbejdžanaca iz dijaspore

2019-07-02T10:34:41+00:00

Trećeg i četvrtog juna 2016, u Bakuu je održan IV kongres Azerbejdžanaca koji žive u raznim delovima Sveta. Prema podacima pres-službe Državnog komiteta za rad sa dijasporom, oko 500 predstavnika organizacija dijaspore iz 49 zemalja učestvovalo je na Četvrtom kongresu Azebejdžanaca u svetu. Među gostima su bile istaknute ličnosti iz politike, kulture i nauke zemalja koje su poznate po svom prijateljskom odnosu prema Azerbejdžanu. U radu kongresa takođe je učestvovala delegacija od 360 predstavnika različitih državnih, političkih, naučnih, kulturnih i nevladinih organizacija. U radu kongresa učestvovao je i predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev. Tom prilikom, prezentovan je izveštaj o radu u periodu od poslednjeg kongresa, a takođe su, na različitim panel-diskusijama, razmenjena mišljenja o problemima u vezi sa informisanjem svetske zajednice o situaciji u Azerbejdžanu, lobiranjem, uključivanjem mladih u pokret dijaspore i drugim važnim pitanjima. Tokom trajanja kongresa predstavnici dijaspore imali su brojne sastanke sa predstavnicima nadležnih državnih organa Azerbejdžana. Kongres je doneo i usvojio nekoliko novih dokumenata koji se odnose na aktivnosti i rad Azerbejdžanaca u svetu, kao i na unapređivanje saradnje sa matičnom državom, i time uspešno okončao svoj rad. Treba napomenuti da je prvi kongres Azerbejdžanaca u svetu održan u Bakuu 2001, drugi 2006. i treći 2011. godine.

Održan IV kongres Azerbejdžanaca iz dijaspore2019-07-02T10:34:41+00:00
Go to Top