@zerAdm1n-2019

About @zerAdm1n-2019

This author has not yet filled in any details.
So far @zerAdm1n-2019 has created 52 blog entries.

Guba

2019-05-31T13:27:47+00:00

Grad Guba se nalazi 170 km severno od Bakua, na živopisnim obroncima. U prošlosti je bio glavni grad Gubanskog kanata, sredinom 18. veka. Neprevaziđenu lepotu planina ovog kraja opisivali su Aleksandar Dima otac, ruski pisac Aleksandar Aleksandrovič Bestužev Marlinski, norveški istraživač Tor Hejerdal i drugi. Zaista, pejzaže Gube je teško opisati rečima. Čini se da je priroda ovde okupila sve svoje boje: sočnozelene planinske livade, blistavobele ledene kape planina, prozračnoplavi i brzi planinski potoci. Među prirodnim atrakcijama su poznati vodopad Afrudžin i kanjon Tenge. Među znamenitostima treba pomenuti poznatu Đuma džamiju (19. vek), Sakina-hanum džamiju, Hram zoroastrijanaca u selu Hanalig, osmougaoni mauzolej u selu Agbil (16. vek) i druge atrakcije. Simbol Gube su voćnjaci sa jabukama i prekrasni gubanski tepisi, poznati daleko izvan granica Azerbejdžana.

Guba2019-05-31T13:27:47+00:00

Gendže

2019-05-31T11:59:33+00:00

Gendže nazivaju još i majkom gradova Azerbejdžana. Ovo je jedan od najstarijih i najlepših gradova u Azerbejdžanu, vekovima poznat po svojoj bogatoj kulturi, jedinstvenoj arhitekturi, prelepoj svili i tepisima. Sve ovo je utvrdilo Gendže kao kulturni i politički centar Bliskog istoka. Prema arheološkim izvorima, grad je nastao u 9. veku. Gendže je u različitim vremenima bio deo dinastije Šedadida, Seldžučkog carstva, dinastije Ildiguzida i drugih. Već u 10. veku, zahvaljujući brzom razvoju trgovine i zanatstva, grade se utvrđenja, palate i džamije. Svako doba je ostavilo svoj kulturni pečat u istoriji grada. Mnogo puta grad je bio uništen razornim zemljotresima. Gendža je rodno mesto velikog pesnika Nizamija Gendževija. Neke od svojih pesama čuveni ruski pisac Mihail Ljermontov napisao je upravo u Gendži.

Gendže2019-05-31T11:59:33+00:00

Baku

2019-05-31T12:12:09+00:00

Baku – jedan od najlepših gradova na svetu – nalazi se na raskrsnici Evrope i Azije. Samo ime glavnog grada može se prevesti kao „udar vetra”, „grad vetra” ili „brdo”, „grad na brdu”. Lučki grad Baku je kulturni, industrijski i politički centar Azerbejdžana, a nalazi se na poluostrvu Apšeron koje zadire 60 kilometara u Kaspijsko more i poznato je po svojim bogatim naftnim poljima. Baku obuhvata 11 upravnih okruga i 5 naselja gradskog tipa.

Baku2019-05-31T12:12:09+00:00

Koncert u čast srpsko-azerbejdžanskog prijateljstva

2019-05-19T14:37:49+00:00

10 maja 2018. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu održао se koncert posvećen srpsko-azerbejdžanskom prijateljstvu i 100-godišnjici Azerbejdžanske Demokratske Republike, u organizaciji Ambasade Republike Azerbejdžan u Srbiji, Narodnog pozorišta i Kulturnog centra Azerbejdžana u Beogradu. Na koncertu bila su predstavljena remek-dela azerbejdžanskih i srpskih kompozitora, kao i drugih kompozitora klasične muzike. Uz vrhunske muzičare iz Azerbejdžana – laureata međunarodnih takmičenja, dirigenta Državnog pozorišta opere i baleta Azerbejdžana Ajuba Gulijeva; narodnog umetnika, profesora, čuvenog izvođača na narodnom istrumentu tar (u pitanju je gudački instrument čija su izrada i umetnost sviranja karakteristični za azerbejdžansku muzičku tradiciju, ali i svetsku, jer je od 2012. godine deo Uneskove nematerijarne svetske baštine) Ramiza Gulijeva i primadone Državnog pozorišta opere i baleta Azerbejdžana Afag Abasove – nastupile su takođe i prvaci Beogradske opere, primadona Jasmina Trumbetaš Petrović i bariton Aleksandar Stamatović. Koncert za klavir i orkestar azerbejdžanskog kompozitora Fikreta Amirova premijerno u Beogradu izvela mlada umetnica Mina Ristić. Simfonijskim orkestrom Narodnog pozorišta dirigovao je Ajub Gulijev.

Koncert u čast srpsko-azerbejdžanskog prijateljstva2019-05-19T14:37:49+00:00

Izložba tepiha iz Azerbejdžana

2019-05-19T13:55:22+00:00

U Etnografskom muzeju otvorena je izložba “Trajne vrednosti Azerbejdžanskog muzeja tepiha”. Prvi takav muzej u svetu baštini više od deset hiljada tkačkih predmeta. U Beogradu su predstavljeni eksponati iz 19. i s početka 20. stoleća. Izloženi su i predmeti koje je dizajnirao osnavač muzeja tepiha u Bakuu Latif Karimov.Izložba Trajne vrednosti predstavlja odabrane eksponate iz Azerbejdžanskog muzeja tepiha, u čijim se fundusima nalazi više od deset hiljada inventarskih jedinica. Kao jedan od prvih muzeja u svetu specijalizovanih za prikupljanje, čuvanje i izlaganje tepiha i tkačkih proizvoda, Muzej tepiha ima izvrsnu kolekciju različitih vrsta proizvoda dekorativne i primenjene umetnosti, zahvaljujući čemu može jasno i rečito da prikaže materijalnu kulturu Azerbejdžana.Na izložbi se prikazuju tepisi i tkački proizvodi iz XIX i s početka XX veka izrađeni u glatkim i kosmatim tehnikama, kao i tepisi koje je dizajnirao izuzetan naučnik i umetnik, osnivač nauke o tkanju tepiha i osnivač Muzeja tepiha, Latif Karimov. Izloženi su i eksponati iz XIX veka – predmeti od metala, umetnički vez i tradicionalne nošnje. U tri vitrine otkriva se uloga tepiha u svakodnevnom životu različitih slojeva stanovništva, njegov značaj u duhovnom i estetskom smislu, gde je tepih, bez obzira na materijalno stanje porodice, bio dominanta koja formira enterijer, bilo da se radi o gradskoj ili seoskoj kući, ili pak o šatoru (alachig). Tepih je bio odraz duhovnih i religijsko-magijskih verovanja, koja su igrala presudnu ulogu u formiranju estetskog ukusa. Kompozicije tepiha su tokom vekova postajale sve savršenije. U ornamentu, koji je nastao kao rezultat viševekovne selekcije i razvoja, ogledaju se elementi drevne magije i folklora. Ljudi su verovali da simboli i sveti znaci prikazani na tepihu privlače blagostanje i sreću u kuću, štite od uroka i bolesti. Jedinstveno estetsko okruženje u kom su ljudi živeli odrazilo se na sve vrste primenjene umetnosti. Tu se mogu videti i fino ukrašeni predmeti od metala, raskošan vez izveden različitim tehnikama, kao i tradicionalna nošnja koja odražava ideju o idealnim proporcijama istočnjačkih žena.Kako ove godine Muzej slavi 50 godina postojanja, izložen je i mali kolaž fotografija koje prikazuju različite faze istorije muzeja, koji je tokom svih ovih godina živeo u različitim zgradama i izložbenim prostorima. Latif Karimov, kao osnivač muzeja, tkač tepiha i učitelj koji je okupio čitavu plejadu muzejskih radnika, istraživača i umetnika, ima glavnu ulogu u tom foto-kolažu.

Izložba tepiha iz Azerbejdžana2019-05-19T13:55:22+00:00

Okrugli sto o multikulturalizmu

2019-05-19T13:57:13+00:00

Kulturni centar Azerbejdžana u Srbiji uz podršku Ambasade Republike Azerbejdžan organizovao je u Institutu za međunarodnu politiku i privredu „Okrugli sto“ na temu “Multikulturalizam: iskustvo Azerbejdžana” i prezentaciju knjige na azerbejdžanskom i srpskom jeziku profesora Zarife Alizade i doktora filoloških nauka Lale Madžidove „Znamenite žene azerbejdžanskog/srpskog naroda“.U događaju su učestvovali ličnosti iz javnog, političkog, naučnog i kulturnog života Srbije, članovi Udruženja književnika Srbije, predstavnici diplomatskog kora, članovi Srpsko-azerbejdžanske privredne komore, Društva srpsko-azerbejdžanskog prijateljstva, studenti iz Azerbejdžana i Srbije. Direktor Kulturnog centra Azerbejdžana u Srbiji Zarifa Alizade, zahvalivši gostima na velikom interesovanju za događaj, podvukla je važnost ovakvih naučnih i kulturnih manifestacija radi međusobnog upoznavanja srpskog i azerbejdžanskog naroda i njihovog daljeg zbližavanja.Na okruglom stolu “Multkulturalizam: iskustvo Azerbejdžana” govornici su istakli da u svetlu porasta izazova za međunarodni mir i bezbednost, kao što su nacionalni, religiozni i drugi oblici ekstremizma, terorizam, separatizam, migracije i dr. pitanja promocije ideja i vrednosti tolerancije, multikulturalizma i međusobnog poštovanja dobijaju posebnu aktuelnost. U tom kontekstu, u svojstvu pozitivnog iskustva, oni su razmotrili viševekovni model multikulturalizma u Azerbejdžanu, zemlji koja se nalazi na raskrsnici različitih kultura.Izlagači su takođe obavestili prisutne o važnom doprinosu Azerbejdžana međunarodnim naporima za podsticanje multikulturalizma u svetu, o ukazu Predsednika Republike Azerbejdžan Ilhama Alijeva o proglašavanju 2016.godine Godinom multikulturalizma u Azerbejdžanu i o međunarodnim manifestacijama koja se u toj sferi održavaju u Bakuu. Posle okruglog stola održana je prezentacija knjige “Znamenite žene azerbejdžanskog / srpskog naroda”. Direktor Kulturnog centra Azerbejdžana u Srbiji, profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu Zarifa Alizade, spisateljica Jasmina Mihajlović, pesnikinja Milica Jeftimijević-Lilić,i profesor Feti Dautović u svojim izlaganjima istakli su značaj knjige za upoznavanje sa ženama koje su odigrale važnu ulogu javnom, političkom, naučnom i kulturnom životu Azerbejdžana i Srbije.

Okrugli sto o multikulturalizmu2019-05-19T13:57:13+00:00

Izložba pirotskih ćilima u glavnom gradu Azerbejdžana Bakuu

2019-07-02T10:19:17+00:00

Sinoć je u Muzeju tepiha Azerbejdžana, u Bakuu, u prisustvu predstavnika političkog, kulturnog i javnog života, diplomskog kora i stručne javnosti otvorena reprezentativna izložba Pirotskih ćilima: Igra šarenih niti iz kolekcije Etnografskog muzeja u Beogradu. Izložbu je otvorila zamenica ministra kulture i turizma Azerbejdžana Sevda Mamadova (na fotografiji br.3 u prilogu), a rečima zahvalnosti prisutne je pozdravila dr Mirjana Menković, direktorka Etnografskog muzeja u Beogradu (na fotografiji br.1 u prilogu) u prisustvu ambasadora Srbije u Azerbejdžanu Nebojše Rodića. Do 6. novembra 2016. posetioci izložbe će moći da vide 26 odabranih Pirotskih ćilima koji predstavljaju najviši domet tekstilnog stvaralaštva Srbije, i na kojima se može sagledati specifičan razvoj i transformacija pirotskog ćilimarstva kao dela širih društveno-ekonomskih i istorijskih promena srpskog društva. Autor izložbe je Marina Cvetković, muzejski savetnik u Etnografskom muzeju u Beogradu.

Izložba pirotskih ćilima u glavnom gradu Azerbejdžana Bakuu2019-07-02T10:19:17+00:00

Foto monografija „Baku“ predstavljena u Beogradu

2019-07-02T10:26:54+00:00

Foto monografija „Baku“ predstavljena je 14. juna u kafeu knjižare Delfi, u holu Studentskog kulturnog centra u Beogradu. Prisutnima su o njoj govorili autorka Nargiz Mamadova, književnica Milica Jeftimijević Lilić, i Zoran Rapaić, ispred izdavačke kuće Admiral buks, izdavača ove knjige. Gostima se prvi obratio Zoran Rapaić, koji je istakao da je izdavanje monografije „Baku“ za njegovu kuću bio neobičan poduhvat, budući da nije mnogo znao ni o Azerbejdžanu ni o njegovom glavnom gradu, a da je monografija urađena na ponos i kuće i autorke. Rapajić je takođe naveo da je ova promocija urađena više kao razgovor prijatelja, dok će zvanično predstavljanje biti priređeno u septembru ili oktobru, pred beogradski Sajam knjiga. Nagriz Mamadova, članica Azerbejdžanskog kulturnog centra u Beogradu je, pozdravljajući prisutne, istakla da već dve godine živi u Srbiji, koju je toliko zavolela da je ona postala njena druga otadžbina. Zatim je, govoreći o svojoj zemlji, navela da je Azarbejdžan država bogate tradicije, a da Baku, u kome je ona rođena, u srcu svakog Azerbejdžanca zauzima posebno mesto. Zato je na ovaj način želela da svoj rodni grad predstavi srpskoj publici, i prikaže njegove znamenitosti, i one iz prošlosti, i one moderne. Mamadova se takođe zahvalila Kulturnom centru Azerbejdžana i ambasadi te zemlje zbog pomoći pri radu na knjizi, koja je njeno drugo delo za vreme boravka u Srbiji, jer je prole godine u izdanju Azerbejdžanskog kulturnog centra , izdata knjiga Elnura Mamadova o azerbejdžanskoj kuhinji „Moja omiljena jela“, koju je Nargiz prevela na srpski. Na promociji je o svojim utiscima o Azerbejdžanu i Bakuu govorila i književnica Milica Jeftimijević Lilić, autorka pesme „Baku, opet ću ti doći“, koju je pročitala prisutnima. Ona je navela da ju je na pisanje ove pesme inspirisala poema Sergeja Jesenjina, koju je on ispevao na rastanku sa ovim gradom. Posle pozdravih govora, gostima je prikazana i video-prezentacija sa najznačajnijim fotografijama iz monografije „Baku“, uz izvođenje pesama Rašida Bejbutova o ovom gradu, a zatim je umetnica Ivana Munđa otpevala azerbejdžansku narodnu pesmu „Sari Gelin“.

Foto monografija „Baku“ predstavljena u Beogradu2019-07-02T10:26:54+00:00

Održan IV kongres Azerbejdžanaca iz dijaspore

2019-07-02T10:34:41+00:00

Trećeg i četvrtog juna 2016, u Bakuu je održan IV kongres Azerbejdžanaca koji žive u raznim delovima Sveta. Prema podacima pres-službe Državnog komiteta za rad sa dijasporom, oko 500 predstavnika organizacija dijaspore iz 49 zemalja učestvovalo je na Četvrtom kongresu Azebejdžanaca u svetu. Među gostima su bile istaknute ličnosti iz politike, kulture i nauke zemalja koje su poznate po svom prijateljskom odnosu prema Azerbejdžanu. U radu kongresa takođe je učestvovala delegacija od 360 predstavnika različitih državnih, političkih, naučnih, kulturnih i nevladinih organizacija. U radu kongresa učestvovao je i predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev. Tom prilikom, prezentovan je izveštaj o radu u periodu od poslednjeg kongresa, a takođe su, na različitim panel-diskusijama, razmenjena mišljenja o problemima u vezi sa informisanjem svetske zajednice o situaciji u Azerbejdžanu, lobiranjem, uključivanjem mladih u pokret dijaspore i drugim važnim pitanjima. Tokom trajanja kongresa predstavnici dijaspore imali su brojne sastanke sa predstavnicima nadležnih državnih organa Azerbejdžana. Kongres je doneo i usvojio nekoliko novih dokumenata koji se odnose na aktivnosti i rad Azerbejdžanaca u svetu, kao i na unapređivanje saradnje sa matičnom državom, i time uspešno okončao svoj rad. Treba napomenuti da je prvi kongres Azerbejdžanaca u svetu održan u Bakuu 2001, drugi 2006. i treći 2011. godine.

Održan IV kongres Azerbejdžanaca iz dijaspore2019-07-02T10:34:41+00:00

Predstavnici ambasade Azerbejdžana u Srbiji, Azerbejdžanskog Kulturnog centra i Privredne komore Srbija – Azerbejdžan posetili Ćupriju.

2019-05-19T14:05:10+00:00

Pri podršci projekta “Srbija u ritmu Evrope” i na poziv grada Ćuprije predstavnici ambasade Azerbejdžana u Republici Srbiji, kao i predstavnici Azerbejdžanskog kulturnog centra u Beogradu i Privredne komore Srbije i Azerbejdžana,posetili su Ćupriju. Na sastanku održanom u Gradskoj kući,bila su izražena zadovoljstva intenzivnim razvojem saradnje između Azerbejdžana i Srbije u poslednjih nekoliko godina i daljem njenom jačanju. Tokom posete Ćupriji članovi delegacije su posetili gradski industrijski park u izgradnji , gradski muzej, manastir Ravanicu, koji ima posebno mesto u istoriji Srbije, školu muzičkih talenata, kao i dvoranu, gde će u junu sledeće godine biće održan finalni koncert projekta “Srbija u ritmu Evrope”.

Predstavnici ambasade Azerbejdžana u Srbiji, Azerbejdžanskog Kulturnog centra i Privredne komore Srbija – Azerbejdžan posetili Ćupriju.2019-05-19T14:05:10+00:00